info@autonovosti.com
Korisno

Electronic Brake-Force Distribution – EBD

55pregleda

Akronim EBD znači Electronic Brake-Force Distribution, što možemo da prevedemo kao elektronska raspodjela kočione sile. Međutim, šta i kako ovaj sistem radi i da li nam je zaista potreban?

Vjerovatno ste čuli za korektor kočenja? Niste? A za peti kočioni cilindar? Niste ni za njega? Krenimo onda redom i jednostavnim jezikom koji će biti razumljiv svima.

Šta je to peti kočioni cilindar?

Pravilan naziv je korektor kočenja. Njegova svrha jeste da u zavisnosti od opterećenja zadnje osovine/točkova reguliše silu kočenja na zadnjim točkovima. Što je automobil opterećeniji, potrebna je veća sila kočenja. Korektor kočenja je fizički povezan sa elementima oslanjanja i na osnovu spuštanja karoserije zbog opterećenja određuje koliko je potrebno pojačati silu kočenja.

Međutim, znamo da vozilo prilikom oštrog kočenja ponire prednjim krajem – prednji kraj se spušta, a zadnji se podiže, što se dešava zato što se masa prebacuje sa zadnje na prednju osovinu. Dakle, opterećenje na zadnjim točkovima se smanjuje, te je na njima sada potrebna manja sila kočenja kako ne bi došlo do njihovog blokiranja i gubitka kontrole nad vozilom.

Korektor kočenja u takvim situacijama reaguje zbog podizanja zadnjeg kraja i redukuje silu kočenja, vraćajući je na prvobitni nivo nakon prestanka kočenja i spuštanja zadnjeg kraja.

Ovo je pojednostavljeno objašnjenje – moglo bi tu još dosta da se diskutuje, uključujući i uklanjanje kod mnogih starijih automobila (nakon čega vlasnici nastavljaju da voze bez većih problema, a mnogi ne znaju ni da je uklonjen, niti da su ga ikada imali ukoliko su kupili polovno vozilo).


Odgledajte i VIDEO:


„Nova“ ideja za stari problem

Pošto danas gotovo svaki automobil mlađi od 10 godina ima ABS, a znamo da ABS može da kontroliše silu kočenja na svakom točku pojedinačno (ukoliko je četvorokanalni), inženjeri su došli na ideju da iskoriste ovaj sistem umjesto klasičnog korektora kočenja.

Tako je nastala elektronska distribucija kočione sile – Electronic Brake-Force Distribution ili EBD. Dakle, EBD ne može da postoji bez ABS-a.

EBD prati podatke koji stižu od senzora brzine na točkovima i pritisak ulja u kočionom sistemu, podatke od senzora zakretanja oko vertikalne ose (zanošenja) koji dolazi uz ESP, senzora koji prati okretanje upravljača… Na osnovu ovih podataka kompjuter procjenjuje koji točkovi su pod manjim, a koji pod većim opterećenjem i prema tome određuje optimalnu kočionu silu.

Imajte u vidu da postoje različite vrste ovog sistema. Neki su napredniji i efikasniji, zahvaljujući boljem softveru i korišćenju podataka dobijenih od više senzora, preciznijim podacima, bržoj obradi… Drugi su primitivniji i koriste isključivo hardver ABS-a.

Ukoliko ste upoznati sa konkretnijim objašnjenjem kako EBD funkcioniše na softverskom nivou, a koje bi pritom bilo razumljivo prosečnom čitaocu, pozivamo vas da date svoj doprinos putem komentara.

Kakva je razlika između ABS-a i EBD-a?

EBD možemo da posmatramo kao softverski dodatak ABS-u, koji je u stanju da zamijeni korektor kočenja (peti kočioni cilindar) i na osnovu različitih podataka procijeni kolika sila kočenja je potrebna pojedinim točkovima u zavisnosti od situacije.

Dakle, EBD je praktično podsistem ABS-a.

Šta ako se EBD pokvari?

U tom slučaju se vjerovatno pokvario i ABS (i ESP/ESC i ukoliko postoji). Kočnice će raditi kao da automobil nema ni jedan od ova dva sistema. Naravno, preporučujemo da posjetite servis.

 

mlfree


PRATITE NAS NA FACEBOOKU

autonovosti facebook

Podijelite sadržaj sa vašim prijateljima

Komentariši

Urednik portala Autonovosti.com . Prvenstveno zaljubljenik u klasične automobile, a potom veliki fan BMW-a, vozim "kockicu". Trebao sam bit doktor ali sam odlučio da se malo pozabavim auto-moto novostima, zanimljivostima. Skupljam i pišem o onome što mislim da bi bilo korisno da ljudi pročitaju ili makar slike da pogledaju. U slobodno vrijeme, kojeg inače nemam, gledam Farmu, Parove i Zvijezde Granda.